Драги трећаци,ево мрежа неких геометријских тела која можете склопити и олакшати себи решавање стреометријских проблема.
http://www.math-salamanders.com/paper-models-for-download.html
Драги трећаци,ево мрежа неких геометријских тела која можете склопити и олакшати себи решавање стреометријских проблема.
http://www.math-salamanders.com/paper-models-for-download.html
Драги ученици,иако је распуст,треба остати у форми.Пронашла сам изванредан сајт за будуће студенте,па погледајте и ви
http://matemanija.com/prijemni/bg-etf.php
Пронаћи ћете задатке и њихова поступна решења ,а ако ви нешто можете некоме помоћи,решите и пошаљите .
Пријатан распуст!!!
Кратак филм о настанку логаритма.Уживајте.
1.Одреди једначину праве кроз тачку A(2,3), паралелну правој y=3x.
10.Одреди одстојање центра кружнице x² +y² + 2x -6y +6 =0 од координатног почетка .
25.Одреди једначину параболе,ако је позната једначина једне њене тангенте :3x+2y+3=0.
У одељењу М31 смо радили уписане и описане сфере полиедара и обртних тела и посебно издвајамо 2 прелепа задатка.Јесте да се мало дуже раде,али задовољство након израде је непроценљиво.
1.Ако се основне ивице горње и доње основе правилне четворостране зарубљене пирамиде односе као а:b=m:n,одреди однос запремина уписане лопте ове зарубљене пирамиде и саме зарубљене пирамиде.
2.Ако су полупречници описаних кружница доње и горње основе правилне тростране зарубљене пирамиде 20 cm и 24 cm,а висина те зарубљене пирамиде је H=22 cm,одреди полупречник описане сфере те зарубљене пирамиде.
Уживајте!
ВАЉАК
1.Површина правог ваљка је P= 112 π cm 2 ,a дужине полупречника основе и висине ваљка су у односу 2:5.Одреди запремину датог ваљка.
2.Виснина ваљка је за 10 cm већа од полупречника основе,а површина ваљка је 144 π cm 2 .Израчунај дужине полупречника основе и висине датог ваљка.
3.Површина правог ваљка је 8 π cm 2 ,а полупречник основе једнак је висини ваљка.Израчунај запремину датог ваљка.
4.Омотач ваљка има површину 72 π cm 2 ,а обим основе је 12 π cm..Одреди површину и запремину датог ваљка.
5.Обим осног пресека правог ваљка је 20 cm,а површина тог пресека је 16 cm 2 .Израчунај површину и запремину датог ваљка.
ЗАДАЦИ ЗА ЗАГРЕЈАВАЊЕ
КВАДАР
1.Просторна дијагонала квадра има дужину D=21 cm,a дужине основних ивица се односе као a:b:c=2:3:6.Израчунај површину квадра.
2.Обим основе квадра је 14 cm,ивица c=12 cm,а дужина просторне дијагонале је D=13 cm.Израчунај површину и запремину квадра.
3.Дужине основних ивица квадра се односе као а:b:c= 3:4:12,а дужина просторне дијагонале је D=26 cm. Израчунај површину и запремину квадра.
4.Основне ивице квадра су a=20 cm,b=15 cm.Дијагонални пресек ивицом c је квадрат.Одреди површину и запремину квадра.
7.Површине страна квадра се односе као 3:6:10.Запремина датог квадра је 150 cm 3 .Одреди дужине основних ивица датог квадра.
Математика тражи рад,труд,упорност,самопрегор,истрајност,љубав према њој,челичну вољу и само један проценат способности и успех неће изостати.
Но,зар нас ово чуди?
Зар нас ово плаши?
Да ли је то само у математици?
Бетовен је свирао од своје четврте године и упорним радом у седамнаестој задивио свет!
ДОДАТНИ РАД
I разред
(30 часова годишње)
Искази и исказне формуле. Логичне операције, исказне формуле. Веза скуповних и логичких операција. Квантори. Основни логички закони. Доказ у математици; грешке у доказивању. Релације и графови.
Дељивост, прости бројеви. Еуклидов алгоритам. Конгруенције. Диофантове једначине (линеарне).
Идентичне трансформације полинома, метод неодређених коефицијената. Дељивост полинома, Безуова теорема. Доказивање неједнакости.
Једначине, неједначине и функције са апсолутним вредностима.
Системи линеарних једначина и неједначина с више непознатих, примене. Решавање проблема линеарног програмирања (геометријски приступ, појам о симплекс-методу).
Разложива и допунска једнакост многоуглова. Бољаи-Гервинова теорема. Резање и састављање равних фигура – одабрани задаци.
Разне методе решавања конструктивних задатака (примена изометријских трансформација, сличности, ГМТ и др.). Конструкције при ограничењима (само лењиром, само шестаром, недоступне тачке).
Десет Аполонијевих конструктивних задатака о додиру кружница.
Графови и неке њихове примене. Тополошке инваријанте. Род површи. Ојлерова формула и неке њене примене. Историјски осврт.
Разни начини решавања логичких задатака (укључујући и апарат исказне алгебре). Пребројавање коначних скупова.
Задаци који су по свом садржају изван наведених тема.
II разред
(30 часова годишње)
Елементарне алгебарске методе решавања проблема екстремних вредности. Решавање неких проблема геометријским конструкцијама. Изопериметријски проблем.
Разни приступи у заснивању реалних бројева, операције с реалним бројевима, приближна рачунања.
Праве, равни и углови у простору. Паралелна, ортогонална и централна пројекција; перспектива. Приказивање просторних фигура цртежом у равни. Конструкције пресека тела.
Тригонометријски изрази, једначине и неједначине.
Примене тригонометрије (решавање троугла, у другим областима, у пракси).
(нпр. Дирихлеов принцип, комбинаторна геометрија и др.).
Слободан избор садржаја.
Задаци који су по свом садржају изван наведених тема.
III разред
(30 часова годишње)
Коса слика, пресеци и симетрија полиедра. Правилни полиедри. Разни задаци о тетраедру, Питагорина теорема у простору.
Математичка индукција. Аритметички низ, геометријски низ. Гранична вредност низа. Неке сумационе формуле.
Задавање низа рекурентном формулом, Фибоначијев низ. Простије диференцне једначине.
Примене вектора у геометрији, алгебри, тригонометрији и др.
Координате на правој, Декартов координатни систем у равни, други координатни системи. Општа идеја координата. Трансформације координатних система, примене. Важније функције и њихови графици, рационална функција, функције с апсолутним вредностима. Графичко решавање једначина и неједначина, графичко решавање задатака линеарног програмирања. Примена метода координата на испитивање једначина и неједначина с параметрима. Формирање једначина геометријских места тачака у равни. Координатни метод у решавању геометријских задатака.
Комплексни бројеви: операције, геометријска интерпретација, тригонометријски облик. Муаврова формула. Ојлерова формула. Полиноми с комплексним коефицијентима, основна теорема алгебре, Вијетове формуле. Неке примене комплексних бројева.
8.Системи једиачина и неједначина другог или вишег реда (4)
Конусни пресеци: геометријски и аналитички приступ.
Геометрија сфере. Тригонометрија сфере, површина сферног троугла. Примене у астрономији, картографији, навигацији и др.
Разне примене математике (зависно од струке): грађевинарство, геодезија, електротехника, машинство, саобраћај, пољопривреда и шумарство, финансије и осигурање, уметност, итд,
Разни нестандардни и „главоломни“ задаци (проблеми куглица, математичко-шаховске „главоломије“, разне математичке игре, криптографија и др.).
Задаци који су по свом садржају изван наведених тема.
IV разред
(30 часова годишње)
Бројеви и операције, општи појам операције; појам математичке структуре, примери. Групе геометријских трансформација. Појам о аксиоматском методу.
Постанак геометрије. Разне геометрије: еуклидске и нееуклидске геометрије, афина и пројективна геометрија.
Оптерећење и савијање греде, силе трења, радиоактивни распад материје, спуштање падобраном, атмосферски притисак и мерење висине барометром, количина горива за ракету, хармонијске осцилације, клатно, пригушене осцилације, плима и осека, спектрална анализа.
Извод и примене извода. Интеграл и примене интеграла. Универзална формула (Симпсонова формула). Најпростије диференцијалне једначине и њихова веза са интегралом, геометријска интерпретација. Диференцијалне једначине у физици, техници и др.
Непрекидне функције (геометријски и аналитички смисао). Примена на решавање једначина и неједначина. Непрекидна пресликавања, тополошка пресликавања.
Израчунавање вредности израза; коначне разлике, примене. Одређивање приближних решења једначина: графичком методом итерације и др.
Основна правила комбинаторике. Варијације, пермутације, комбинације. Биномни образац и неке његове примене. Вероватноћа и њено израчунавање, условна вероватноћа, геометријска вероватноћа. Бернулијева схема и др.
Информациони системи (зависно од струке).
Појам математичког модела. Линеарно и динамичко моделирање. Мрежно планирање. Емпиријски модели. Модели система масовног опслуживања. Моделирање диференцијалним једначинама (примери из праксе).
Појам игре и стратегије игре. Цена игре, матрица игре. Принцип минимакса. Основна теорема теорије игара. Примери.
Задаци који су по свом садржају изван набројаних тема.
НАПОМЕНА: У сваком разреду треба обрадити 6-8 тема (по избору наставника), зависно од подручја рада и струке, односно програма наставе. Назначени број часова за поједине теме је оријентациони и може се повећати (смањити) за 1 или 2 часа.
The Art and Craft of Blogging
The latest news on WordPress.com and the WordPress community.